Beli luk
je jedna od najstarijih i najcenjenijih povrtarskih kultura u ljudskoj ishrani. Smatra se osnovnim sastojkom mnogih nacionalnih kuhinja širom sveta, ne samo zbog svog intenzivnog ukusa i mirisa, već i zbog izuzetno snažnih nutritivnih i funkcionalnih svojstava. Poreklom je iz centralne Azije, odakle se proširio u Evropu, Mediteran i ostatak sveta pre više hiljada godina.
Danas se beli luk uzgaja globalno, u različitim klimatskim uslovima, a posebno je cenjen zbog dugog roka trajanja, otpornosti i široke primene u domaćoj i profesionalnoj kuhinji.
Biljka pripada porodici Amaryllidaceae, rodu Allium, zajedno sa crnim lukom, prazilukom i vlašcem. U ishrani se koristi podzemna lukovica, ali i mladi zeleni listovi (mladi beli luk).
Opis
Lukovica belog luka je sastavljena od više pojedinačnih čenova (češnjeva), obavijenih tankom, suvom belom ili blago ljubičastom opnom. Oblik lukovice je najčešće okrugao do blago spljošten.
Unutrašnjost je čvrsta, sočna i izrazito aromatična. Ukus belog luka je snažan, pikantan i karakteristično ljut, dok se pri termičkoj obradi pretvara u blaži, blago sladak i pun ukus.
Prosečna težina jedne lukovice kreće se od 30 do 80 g, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Intenzivan miris i ukus potiču od sumpornih jedinjenja, prvenstveno alicina, koji se oslobađa pri sečenju ili gnječenju čenova.
Konzumacija
Beli luk se koristi u vrlo malim količinama, ali ima snažan efekat na ukus i nutritivnu vrednost obroka. Može se konzumirati sirov ili termički obrađen, pri čemu se ukus i jačina značajno menjaju.
Najčešći načini konzumacije:
-
Sirov – sitno seckan ili gnječen (salate, namazi)
-
Kuvan – čorbe, variva, sosovi
-
Dinstan – osnova za gotovo sva kuvana jela
-
Pečen – ceo ili u čenovima (blag, sladak ukus)
-
U ulju – kao aromatični dodatak jelima
-
Kao začin – u marinadama, prelivima i pastama
U profesionalnoj kuhinji i catering-u, beli luk je nezamenjiv jer:
-
daje dubinu i karakter jelima
-
koristi se u vrlo malim količinama
-
lako se kombinuje sa povrćem, mesom i ribom
Preporučena dnevna količina: 1–2 čena dnevno (3–6 g), sirovo ili termički obrađeno.
Nutritivne vrednosti belog luka
(na 100 g svežeg belog luka)
| Nutritivna vrednost | Količina |
|---|---|
| Energija | 149 kcal |
| Ugljeni hidrati | 33,1 g |
| – od toga šećeri | 1,0 g |
| Vlakna | 2,1 g |
| Proteini | 6,4 g |
| Masti | 0,5 g |
| Vitamin C | 31,2 mg |
| Vitamin B6 | 1,24 mg |
| Folna kiselina (B9) | 3 µg |
| Kalijum | 401 mg |
| Kalcijum | 181 mg |
| Magnezijum | 25 mg |
| Fosfor | 153 mg |
| Sumporna jedinjenja | alicin (aktivan) |
Zdravstvene koristi
-
✔ Snažno antibakterijsko i antivirusno dejstvo
-
✔ Podržava imunitet
-
✔ Doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova
-
✔ Pomaže regulaciji krvnog pritiska
-
✔ Ima antiinflamatorna svojstva
Najveća korist se postiže kada se beli luk isecka ili izgnječi i ostavi nekoliko minuta pre termičke obrade, kako bi se aktivirao alicin.
Reviews
There are no reviews yet.